zdrav zivot

Šta je najvažnije da bi se postigao zdrav i kvalitetan san, objašnjava fizioterapeut Aleksandar Vučetić iz Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, jedan od stručnih konsultanata na temu zdravog spavanja.

- Pravilan položaj tela i kičme jedan je od najvažnijih preduslova za dobar san. Zapravo, pravilna ishrana, kretanje i san predstavljaju tri osnovna stuba zdravog življenja. Kada se govori o kvalitetnom spavanju, dobar krevet, dušek, kao i jastuk, presudni su činioci za to. Ovo je važno ne samo za, uslovno rečeno, zdrave osobe, već i za one koje imaju problema sa kičmenim stubom.

- Zdravo spavanje podrazumeva potpuno opušteni položaj u bilo kojoj pozi koja prija. Na leđima, u položaju fetusa, sa rukom pozadi, neki su od načina spavanja koje čovek nesvesno zauzima jer mu prijaju. Naravno, osobe koje imaju kardiovaskularne smetnje ili boluju od astme biraju polusedeći položaj sa visokim uzglavljem, koji im jedino prija. Postoji i niz drugih nametnutih položaja kod povreda karlice, ugradnje veštačkog kuka, operisanih nogu... Kod svih takvih stanja kvalitet podloge na kojoj se spava, od presudne je važnosti.

Izgleda da stara definicija od osam sati sna ne važi univerzalno za sve. Posle sprovedenog istraživanja na različitim generacijama, stručnjaci američkog Nacionalnog instituta za starenje došli su do zaključka da je deci predškolskog uzrasta potrebno između 11 i 12 sati spavanja, tinejdžerima najmanje devet časova, odraslim osobama u reproduktivnom dobu od sedam do devet časova, a ljudima u trećem dobu, tek nekoliko sati.

Ovo je važno da se zna, jer san ne predstavlja puki predah od dnevnih obaveza, već je potreban za zdravlje, mentalne i emocionalne funkcije. Ako ne spavamo dovoljno, mogu se ispoljiti mnogobrojne neželjene posledice. 

Pojava stresa jedna je od njih, a nadalje se ispoljava ljutnjom, razdražljivošću i depresijom. Osim toga, neispavani ljudi nisu u stanju da se usredsrede na poslove koje obaljaju, jer gube koncentraciju. To može biti intelektualni rad ma koje vrste, ili manuelni, gde vožnja automobila posebno može biti opasna. Zbog lošeg i nedovoljnog sna kratkoročno može da se gubi i pamćenje, zbog čega posebno trpe osobe koje se bave umnim poslovima.

Nespavanje, ili loše spavanje, nepovoljno utiče na celokupan organizam, ruši odbrambene mehanizme i otvara prostor za delovanje svih infekcija. Zato su nedovoljno ispavani ljudi podložniji oboljevanju od prehlade i gripa. Stoga je vrlo važno pronaći način da se odspava dovoljno i kvalitetno. U suprotnom, premalo sna može dovesti do povećane mogućnosti nesreće u saobraćaju, obolevanja od dijabetesa i srčanih bolesti, kao i gojaznosti. Istovremeno, smanjuje se mogućnost reakcije i pamćenja novih podataka, a povećava mogućnost upadanja u depresivna stanja.