Neko jede malo a ipak se goji. Drugi pak jedu više a nikako da “nabace” koji kilogram. U čemu je tajna?
Odmah na početku treba naglasiti da višak kilograma ne dolazi sam od sebe. Mršavljenje je proces koji traje i u njega treba uložiti mnogo truda.
Jedno je sigurno, prekomerna telesna težina nije uslovljena jednim faktorom. U tom složenom procesu učestvuje više elemenata. Pročitajte koji su to najčešći uzroci koji utiču na gojaznost.
Kriva je genetika
Gen – GAD2 smatra se glavnim “krivcem” zašto je neko debeo. Kod mršavijih ljudi gen GAD2 štiti od preteranog apetita, dok kod debljih ljudi GAD2 upravo podstiče apetit.
Način ishrane
Loš način ishrane podrazumeva konzumiranje visokokalorične hrane koja je veoma ukusna a to neminovno vodi do viška kilograma. Kada zbog nekog razloga povećate unos hrane koja je puna masnoća, šećera i soli, automatski ćete povećati unos kalorija u organizam – što za rezultat opet ima gojaznost.
Brza hrana
Već i vrapci na grani znaju da brza hrana (fast food) nije zdrava. Što je najgore, najmlađi stanovnici naše planete znaju gde je najukusnji pomfrit, big mek i ostale nezdrave slastice.
Manjak fizičke aktivnosti
Daljinski upravljač, kompjutori, videoigre i sva druga tehnika još više pridonosi fizički neaktivnom životu. Ljudi više ne osećaju potrebu da prošetaju, što je veoma loše. Nedostatak fizičke aktivnosti uzrokuje tromost organizma, sporiji metabolizam, sporo izbacivanje toksina i sagorevanje masnoća i lošu cirkulaciju. Dakle, fizička aktivnost nam je potrebna kako bi organizam održao toliko potrebnu ravnotežu.
Hrana kao uteha
Kada je neko tužan, on poseže za cigaretom, alkoholom, a nemali je broj onih koji nemilice otvaraju frižider. Hrana samo prividno može da bude uteha kada zapadnemo u depresiju.
Disbalans energije
Kada je broj kalorija koje ste konzumirali tokom dana veći od potrošenih kalorija, tada ste u nevolji. Ukoliko se taj unos kalorija još s vremenom poveća i zaboravite šta je pravilna ishrana, jednostavno je nemoguće izbećidebljanje.
Velike porcije
Velike porcije hrane, bilo da ih dobijete u restoranima ili ih spremate kod kuće, daju vam višak kalorija koje telo tokom dana nije u stanju da potroši. Želudac se tako širi, te traži još veći unos hrane. Nakon kratkog vremenskog perioda svaki čas ćete osećati glad, što opet nije dobro.
Posted to Generalna
04/06/2011
Edit
Da bi čovek bio dobro raspoložen i oran za posao i dnevne obaveze i aktivnosti, treba dovoljno i dobro da spava. Dobar san je, istovremeno, i garant dobrog zdravlja. Priča o zdravom spavanju sve više dobija uporište i u stručnim krugovima i u javnom mnjenju. Potvrda tome je i nedavno održan Sajam zdravlja u Beogradu, na kome je među glavnim temama upravo bilo zdravo spavanje.
Šta je najvažnije da bi se postigao zdrav i kvalitetan san, objašnjava fizioterapeut Aleksandar Vučetić iz Klinike za rehabilitaciju „Dr Miroslav Zotović“, jedan od stručnih konsultanata na temu zdravog spavanja.
- Pravilan položaj tela i kičme jedan je od najvažnijih preduslova za dobar san. Zapravo, pravilna ishrana, kretanje i san predstavljaju tri osnovna stuba zdravog življenja. Kada se govori o kvalitetnom spavanju, dobar krevet, dušek, kao i jastuk, presudni su činioci za to. Ovo je važno ne samo za, uslovno rečeno, zdrave osobe, već i za one koje imaju problema sa kičmenim stubom.
Šta to tačno znači?
- Zdravo spavanje podrazumeva potpuno opušteni položaj u bilo kojoj pozi koja prija. Na leđima, u položaju fetusa, sa rukom pozadi, neki su od načina spavanja koje čovek nesvesno zauzima jer mu prijaju. Naravno, osobe koje imaju kardiovaskularne smetnje ili boluju od astme biraju polusedeći položaj sa visokim uzglavljem, koji im jedino prija. Postoji i niz drugih nametnutih položaja kod povreda karlice, ugradnje veštačkog kuka, operisanih nogu... Kod svih takvih stanja kvalitet podloge na kojoj se spava, od presudne je važnosti.
Koliko nam je sna potrebno?
Deci predškolskog uzrasta potrebno između 11 i 12 sati spavanja, tinejdžerima najmanje 9 časova, odraslim osobama u reproduktivnom dobu od 7-9 časova, a ljudima u trećem dobu, tek nekoliko sati
Izgleda da stara definicija od osam sati sna ne važi univerzalno za sve. Posle sprovedenog istraživanja na različitim generacijama, stručnjaci američkog Nacionalnog instituta za starenje došli su do zaključka da je deci predškolskog uzrasta potrebno između 11 i 12 sati spavanja, tinejdžerima najmanje devet časova, odraslim osobama u reproduktivnom dobu od sedam do devet časova, a ljudima u trećem dobu, tek nekoliko sati.
Ovo je važno da se zna, jer san ne predstavlja puki predah od dnevnih obaveza, već je potreban za zdravlje, mentalne i emocionalne funkcije. Ako ne spavamo dovoljno, mogu se ispoljiti mnogobrojne neželjene posledice.
Pojava stresa jedna je od njih, a nadalje se ispoljava ljutnjom, razdražljivošću i depresijom. Osim toga, neispavani ljudi nisu u stanju da se usredsrede na poslove koje obaljaju, jer gube koncentraciju. To može biti intelektualni rad ma koje vrste, ili manuelni, gde vožnja automobila posebno može biti opasna. Zbog lošeg i nedovoljnog sna kratkoročno može da se gubi i pamćenje, zbog čega posebno trpe osobe koje se bave umnim poslovima.
Nespavanje, ili loše spavanje, nepovoljno utiče na celokupan organizam, ruši odbrambene mehanizme i otvara prostor za delovanje svih infekcija. Zato su nedovoljno ispavani ljudi podložniji oboljevanju od prehlade i gripa. Stoga je vrlo važno pronaći način da se odspava dovoljno i kvalitetno. U suprotnom, premalo sna može dovesti do povećane mogućnosti nesreće u saobraćaju, obolevanja od dijabetesa i srčanih bolesti, kao i gojaznosti. Istovremeno, smanjuje se mogućnost reakcije i pamćenja novih podataka, a povećava mogućnost upadanja u depresivna stanja.
Posted to Generalna
04/06/2011
Edit
